|
|
| < | studeni, 2007 | |||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | 4 | |||
| 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 |
| 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 |
| 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 |
| 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | ||
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
ko još ne zna,ja sam marija
rođena sam 2.2.1992. u 22:05min
znači imam 15 god.
volim prirodu,životinje..vegetarijanka sam
pune 3 godine..ako se pitate zakaj
-odgovor je iz ljubavi prema životinjama
bavim se jahanjem i spavanjem
kaj josh..? imam dosta kućnih ljubimaca
slobodna sam...
slušam skoro sve:rammstein,laufer
(urban),bob marley..mi je ok
ponekad tool-a....onak sve pomalo
lepi su mi plavkasti dečki..koji imaju
smisla za humor,zajebanciju,vremena
za mene -nije mi bitno dali puši..glavno
da nije z menom iz zajebancije
jednostavno onak...da nam bu lepo
mislim znam jednog..ali znam da nemam šanse
kod njega..preživela bum...
valjda..
znam iti na chat ,nick mi je maraja007,
ovak ako izlazim,idem u in,grad,park..
i usput pozdravljam sve moje
frendice i frendove
to je odprilike to...
ok su mi pjesme(od domačih): vidi šta sam ti uradio od pesme mama
kad hodaš
godine prolaze
442 do beograda
kad sam imao 16
ti se ljubiš na tako dobar način
d-mol
crni labud -i joooš puunooo
a od stranih(ali sam pjesme): no woman no cry
mein herz brennt
reise,reise
hips don t lie
pump it
ma ima ih još 505 sam kaj mi se neda nabrajati..heh
nooo-kaj josh???
ok filmovi su mi:šesto čulo,krug,krvava romansa,jamaica,crvena ruža,kuća duhova,
7 godina u tibetu,matrix,terminator,...kaj ja znam?? ne zmislim se več..sorryite..
dok se zmislim bum nadopisala heh.....
nemam ok knjiga jer ih ne čitam..heh obožavam gledati i pratiti serije..
obožavam dok sam sama doma...dok idem van-dok se maknem od starci i njihovih
dosadnih lekcija i prigovora..volim josh pisati pjesme..ali ih ne mislim stavljati na blog jer
mislim da su jadne..i dosadne-pisala sam ih kad sam bila v totalnom bedu i tak....
ako ko nekaj loše misli
o meni ili ima nekaj protiv
mene,more mi sve
kaj ima za reči napisati na
blog kak komentar
ili ak me pozna ,reči mi to
v facu,ravno v oči!
drago mi je znati kaj ljudi
misle o meni i s koje
me strane gledaju,svejedno
dali to bilo pozitivno ili
negativno.tek tolko da znate
:) ovak nemam neprijatelje niti
negativce u blizini a niti ih ne
namjeravam steći.
volim se družiti,pričati,smijati
jer mi to ispunjava život a i dio
mene same.
Bilo je to jednom,davno..kada je mržnja vladala mojim tjelom i duhom. Bilo je to baš tada,kad se nisam poznavala. Vrijeme je prolazilo ali ja sam bila na istom. Činilo mi se kao opet neki početak..možda je i bio.
Zbog nekih sitnica bi vrijeme vratila ali kad bolje razmislim prije bi umrla nego proživljavala sve ono što je ostavilo bolne posljedice koje osjećam i dan danas.
Dragi moji,shvatite da je život igra. U kojoj se može itekako lako izgubiti,ali..zar nije ljepše malo se potruditi i zaigrati tu igru. Bit će uspona i padova,to ste već i sami doživjeli. Ali i toga mora biti. Ja sam mnogo gluposti napravila u životu zbog kojih danas žalim. Ali to preokrenem na svjetilju starnu. Kažem sama sebi "Sve se događa s razlogom,sve bi to prošla prije ili kasnije. Ljudi griješe..ja sam na mojim pogreškama mnogo naučila. Živim dalje." Malo i vi razmislite o tome. Možda živite životom o kakvim ste samo sanjali,ne možete prestati uživati u njemu..ali imajte na umu(negdje u djeliću vaših misli zapišite) da se svačiji život može promjeniti u trenutku! Danas ste na samom vrhu,al sutra možete pasti u jamu iz kakve nema izlaza. Ili se i osjećate bespomoćno,nedostaje vam pažnje,ljubavi,poticajne riječi..mislite da ste pri kraju sa svojim "životom" ..E NE,znam točno kako je biti kao živi leš,znam kako prolaziti onu jadnu,tmurnu depresiju. Treba dignuti glavu kada je to najteže. Treba vidjeti svjetlost i kad si u najdubljoj rupi. Misliš da si na dnu jer su te drugi stjerali,jer su te drugi potiskivali i sada ti zatvaraju izlaz,KRIVO,ti si izlaz! Znaj to! Možda vam se čini sve ovo glupo što pišem,a i meni se ponekad čini..
Ovo nije ništa posebno..samo se prisječam kakva sam u prošlosti bila..zapravo to nisam bila ja..to je bilo tijelo..prazno tijelo..koje je poznavalo samo mjesto ispod stola..samo onaj hladan osječaj na parketu i raširene zjenice koje su se gubile u tom mraku. Ponosna sam na sebe što sam prepoznala svijet,što sam progledala konačno i shvatila da imam život,život koji ja živim! Znajte,imate ga i vi. Ne dopustite da ga igra netko drugi,ne prokockajte takvu igru kao što je život!
voli vas mala...
nisam bila vani dva tjedna tj. nisam izlazila jer sam se pogorsala u skoli...pa sam dobila kaznu..
al oke,jucer sam uspela uz pomoc moje drage seke da dobim konacno izlazak..
izasla sam u deset do sest(neznam kaj mi je bilo)...posle je dosel stef,dijana..pa skoknule do paladina s belchy i ostalim curkama..potrosila 25kn samo na bilijar..
pet partija za redom...uzas..onda opet otisle do ina..isplesati se popiti koju casicu..i jos vise se zabavljati..bilo je jos neceg..ali nebi o tome prek neta..oni koji bi trebali znati..vec znaju..bye
ZAR SMO SI TAKO BLIZU A TAKO DALEKO?
Zar toliko voliš da me mučiš,da neprestano lutaš mi mislima?Koliko sam samo puta pokušala izčupati te iz moje glave? Mislila sam da će biti lako,kao da sam uzela gumicu i izbrisala te riječi koje me podsječaju na tebe,kao da su napisane na papir ...ali ne..nisu tu napisane već su samo urezane u moje srce. Makni se već jednom,okani me se,ali opet nisam sigurna u to. Ne idi,ja te molim,što si dalje čini me nesigurnom. Ali,ipak pusti me da dišem,da živim,odlazi već jednom,al nek bude brzo i potiho jer ne mogu još jednom preživjeti tako dugačak i bolan rastanak. Suze tog rastanka još mi ne prestadu teči,već tebe drugog nađoh i već će nas nepravda steči.
Dugo nisam pisala iz više razloga.
škola,izlasci,ljenost,spavanje,jutarnje kave,gledanje telke...
Počet ću od ŠKOLE-prvi tjedan u novoj školi,novoj okolini mi je bio,kao i večini njih-šok. Al mogu reči da se svaki tjedan iznenadim sama sebi. Jer mi je svaki taj tjedan,poslje prvog bio svaki put za nijansu bolji. Snašla sam se,upoznala puno novih,smešnih,čudnih ljudi. Putovanje svaki dan do škole i do doma mi više nije problem kao ni svaki dan buđenje u pola pet. Sve u svemu..zadovoljna sam..bar zasad
IZLASCI-hm..mogu samo reči da izlazim znatno manje nego kaj sam u osnovnoj.U osnovnoj me uhvatio onaj pubertet koje me i potaknuo na svo ono frentanje,neučenje,izlaske,ludovanje...al sad sam se smirila..bar mislim..
LIJENOST-kao što i većina zna-lijenost je moj nabolji prijatelj..hehe,uvijek je uz mene i nikad me ne napušta.
priznajem,oduvijek sam imala te dvije mane koje su grozne zajedno-LIJENOST I TVRDOGLAVOST
ali ako sam do sad preživjela s tim mogu i još puno
SPAVANJE-uključujem s ljenošću..jer spavam i više nego tropski ljenivac..
JUTARNJE KAVE-previše ih je,bar se u nečemu slažem s mojim starcima. :p
GLEDANJE TELKE-dok sjednem pred tv nema me od jutra do sutra
a sad ono ostalo,kaj mi je uopće još preostalo?
ništ..idem ja na kavu z belchy...bye
hehe,evo i mene..znate kaj?? neda mi se pisati
bok
ljudi,zjebana sam..neznam koji mi je..
tek su počeli praznici a ja kak da su se več dani počeli odbrojavati za srednju..ništ mi nejde..izlasci,komunikativnost..ljubav..neznam niti kaj da pišem..pošto idem u vinicu,veterinarsku školu pokraj varaždina..rijetko kad ću vas viđati..nastava mi počinje u sedam..znači svaki dan buđenje u 5..
a i još sve pune 4 godine je ujutro nastava..koji mi je kurac? dali sam izabrala pravu srednju?
dal ću se dobro uklopiti među nove ljude,nova lica...u novoj školi s novim okolnostima?
danas sam trebala iti na ranč timariti konje i pomoći mojim prijateljima da se pripreme za polaganje jahačke dozvole..na koju ja idem za koju godinu..ja se nadam..ali nism išla,,a zakaj? niti sama neznam..
dal mi je jača strana ići od kafića do kafića,paliti cigaretu za cigaretom? družiti se s prijateljima..
voditi "razgovore" s bivšim..kad se sjetim,koliko sam samo znala ludovati po prirodi..trčala sam od drva do drva...od jednog brega do drugog..lovila mačke,skupljala sve pse lutalice po gradu i istovremeno dizala živce mojoj staroj..imam doma 8 životinja..brinula sam se o njima više nego o sebi.bili su mi život..
a sad? sad se ne odvajam s telefona,misli su mi bogu iza nogu..znam se zapitati dal će mi pubertet uništiti život? govorim sebi da se skockam,da život nije zajebancija..ali ne..ja život smatram nekom velikom igrom,u kojoj se krše pravila,kojoj će ionako jednog dana doći kraj..
i sada znam..znam odgovor koji neznam,a to je kako me drugi nemogu razumjeti? sad,kad sam shvatila da niti ja sama sebe ne razemem mi je jasno..znala sam plakati bez razloga,smijati se ali i ujedno tugovati..osjećaji su se uvijek poigravali samnom...često su se znali mješati u meni i zajebavati me kad god su stigli..možda imam sve što mi je potrebno ali ...nisam toga svjesna..neznam cijeniti što mi je život podario.
rado se sjećam onih mojih ludovanja po klubovima..kolko sam znala se isplesati,osjetiti tu slobodu u meni..ili pak je ipak bila to sloboda na lošijoj strani,sloboda u alkoholu...cigaretama i opče uništavanju sebe..neće me biti neko vrijeme..provodim vrijeme na vikendici koju sam toliko voljela,sjećam se kao da je bilo sinoć..sada tu kuću na imanju nazivam zatvorom..osjećam se kao da sam iza čelije koja je zaključana nekim srebnkastim lokotom..dragi moji,cijenite što imate i uživajte dok možete
pozdravlja vas mala...
ojla people,neznam koji mi je,ali sam v nekom bedu od kad je škola završila.
rado se sjetim onih sranja koje smo radili skupa sve ove godine,kolko smo samo toga spolupali prije godinu dvije i koje smo tek bisere imali tjekom odgovaranja i opčenito.
bili smo razred za pamčenje,razred u kojem su se vodili ratovi(i ljubav)-ZAJEBANCIJA..
jaj..fale mi vaši čudni pogledi s kojima ste me znali gledati kad sam dobila smijavicu(znači često)
jebiga,kao što sam več rekla,škola-za koju smo toliko govorili da ju mrzimo sada možemo reči da nam je bila drugi dom..priznajem..zna me uhvatiti strah kad pomislim na srednju školu..neznam zakaj
nebrem prihvatiti činjenicu da se opraštam sa vama..dragi moji..
znajte,da čete mi zauvjek ostati u sječanju...
volim vas
znam,dugo me nije bilo..puno se toga izdogađalo
opet su mi se osjećaji mješali..pozitivni i negativni
to je ono na što se već dulje vrijeme trudim naviknuti.
najgore je to što niti sama neznam što hoću.
trudim se zaboraviti tu prošlost koja mi je donjela toliko
tuge i veselja,toliko boli ali ujedno i radosti..ali nikako
da je isčupam iz mene.
jesam li ja tolko zajebala stvari da se sama sebe sramim?
zakaj imam takav karakter? svima sve opraštam i opet isto
proživljavam..opet nada ne nestaje..trudit ću se biti bolja
veselija,ne gledati na prošlost,ali znam da se osjećaji ne mogu
promjeniti..volim vas i pozdravljam
bye
jedem zadnje kuglice obiteljskog sladoleda..fino..
u subotu,nedjelju i jučer sam bila na jahanju,trener me doslovno ubija. jučer sam na raču bila od 6 do pola 10,a u međuvremenu sam jahala 2 sata a ostalo timarila konje i osedlala svojeg konja.
kao što sam i predpostavljala,dobila sam upalu mišića na nogama.
ma sve u svemu oču reči da sam fejst sretna kaj sam se vratila tim predivnim stvorenjima.
preskakati prepone ti daje osjećaj slobode,mira. barem ga ja tako doživljavam.
jučer sam zapravo,potpuno shvatila da one dvije godine jahanja mi nisu značile nešto mnogo.
krivo naučila sjedeči kas a krećem u galop sasvim krivo. razočarala sam se u sebe.
kako da ispravim naučene pogreške? bila sam jebeno srdita na sebe al sam kasnije shvatila da mi treba vremena i da neću odustati.
hvala vam na komentarima u predhodnom postu,puno su mi značili
bye
Napisat ću to,neka se sjetim i neka opet osjetim. Tek toliko da se ne ponovi.Datum je bio 28.04.2007.
Subota.Izašla sam kao i svakog vikenda sa društvom.Sa društvom kojeg volim više od same sebe,od
svoje obitelji.Sada ih i još više volim.Uzela sam amaro,tek toliko da uzmem nešto.Nisam običavala uzimati alkoholna pića sa sobom no ovaj put je iskrsnulo.Vani sam pila,malo pričala pa opet pila..i to sve više..Drugi su me sprečavali u toj mojoj tada stečenoj navici.Pokušavajući povračati mučila sam se sve više jer jednostavno nije bilo ničeg za izbaciti.Tada je počelo.Alkohol mi se obio o glavu a ja sam se počela gubiti sama u sebi.Iz društva su kupili ledenu vodu,poljevali me..ali ništa.Počela sam teže disati,
mutilo mi se pred očima svaku minutu sve više.Samo što su mi tada sati bili minute.Povratila sam onih nekoliko grama što je ostalo od predhodnog povračanja koje je bilo kod kuće.Dobila sam tresavicu i čula više jeke nego čiste glasove.Odluka je pala oko 9 sati.Okrenuli su broj hitne koja je stigla koliko se ja sjećam dosta brzo.Tresla sam se sve više,gubila svijest sve brže.Čima sam stigla u bolnicu počeli su s ispumpavanjem,pa vadili krv,mjerili šečer u krvi,testirali me na droge,stavili me na aparate i na dvije boce infuzije istovremeno.Ja sam u to vrijeme bila u polukomi.Starci su došli za kojih dvadesetak minuta.
Te stresne sekunde su se pretvarale u minute a minute u sate.Pala sam u komu.
Ja,kada sam otvorila one kapke koji su čitavu noć bili poluzatvoreni,ugledah svijetlo koje je baš dolazilo kroz otvoreni prozor zbog svitanja.Pogledala sam ruku,pa proučila sobu,krevet....i shvatila sam da je sve ono bila stvarnost.U trenutku sam se skvrčila i prisječala se svega.One mutne,sive a istovremene kričavih boja,slike su se redale sve brže.Prisječajući se,vrijeme mi je prošlo u trenu.
Doktorica je došla do mog kreveta i rekla "Marija,da si ostala pola sata duže,vjerujem da bi bila u komi iz koje se više nebi budila.Danas još ostaješ ovjde,odmori se i odspavaj jer ono stanje u kojem si bila preko noći se ne može nazvati spavanjem."Strah je prošao kroz mene u stotinki.Kako da zahvalim mojim prijateljima koji su mi kao braća?Braća koja su mi spasila život.
Cijelo vrijeme su mi se ponavljale riječi od doktorice.Onih pola sata mi je odzvanjalo svaku sekundu.Tjekom dana bila sam u krevetu i stalno mislila na njih.Okrenula sam se jer sam čula korake koji su dolazili do vrata moje sobe.Smješak mi se opet vratio.Bili su to Željko,Drča i Karlo. Izgrlila sam ih koliko sam mogla s tom jednom slobodnom rukom. Drugu nisam osjećala zbog infuzije.Utrnula mi je od ramena do šake a bol sam osjećala samo kod mjesto uboda.Taj posjet me razveselio 3,5...više nego kad mi dođu starci..Donesli su mi đurđice,čokoladu,kekse..Međutim moje i njihovo veselje kratko je trajao.Došla se sestra i rekla da su posjete samo za roditelje. Opet sam se skvrčila i razmišljala o svemu a istovremeno o ničemu.Pitala sam se-kako ne razumiju da sam sretnija s njima nego s starcima..mama dođe u plaču,tata je bez komentara a i brže odu nego dođu..
U bolnici sam smršavila kilu i pol,dobila blijedu boju lica i male podočnjake.Zar sam zaista bila u životnoj opasnosti? Koliko veliko hvala mora biti da zahvalim mom društvu? Da mogu,zagrlila bi ih sve u jednom zagrljaju.da mogu,vrijeme bi vratila..na greškama se uči.Često ponavljam iste pogreške ali znam da se ova neće ponoviti. Ne namjeravam ponoviti pogrešku koja mi je skoro oduzela život.
Kao što već većina zna,ja i Tara provele smo večinu vremena zajedno. Toliko smo događaja proživjele zajedno i prelazile teške prepreke pomažući jedna drugoj kad god bi pale na nekoj od njih. Djelile smo tugu,sreću,smijeh i plač. Provodile smo vrijeme dano-noćno. Od kad smo skupa mnogo stvari smo naučile jedna od druge,mnogo toga smo iskusile,napravile pomoćnu jedna druge. Sjećam se onih dana kad sam išla na jahanje i tara je cijelim putem govorila-"Marija,nebrem se sesti na konja. Kaj ako padnem? Prvi put mi je ,shvati..." Kad samo došle i ja odjahala svoje sate jahanja uzela sam ju za ruku i rekla da ne misli negativno i samo nek sjedne i osjeti taj osjećaj. Kad je sijela, i poslije tri koraka Tarin strah se pretvorio u smiješak,smiješak u smijeh i veselje. Naravno i meni je drago što je nešto novo osjetila i naučila. Poslije mnogo dana spavanja kod mene ja bi se selila kod nje. Potom opet ona kod mene. Lovile bi žabe, otišle na bazene,a poslije napornog dana legle bi u krevet i brbljale do jutarnjih sati jeduči čokoladu za čokoladom. Znale bi pojesti one velike čokolade od dorine. Pa utonule u san i spavale dok jedna drugu ne probudi. Htjela bi ju ovim putem pozdraviti i reči da sam joj zahvalna na svemu. Iako sjedim s njom u školi i stalno smo skupa i izvan škole,mislim da to nije dovoljno vremena za naše ludorije.
Tarchy,vidimo se!
evo,pošto jučer nisam bila doma celi dan nisam niti stigla pisati.
htela bi započetak pozdraviti sve z malog igrališta,z mog razreda,
društvo z parka i se one kaj su ostali.
opčenito morem van sam kaj još nesmem na net. ali ovo je iznimka kak i saki put meni je pod praznicima inače fejst dobro,odlučila sam opet krenuti na jahanje...nisam bila već 3 godine
sram me može biti
jučer sam otišla do ranča i shvatila koliko mi znače te životinje,sjetila sam se onih dana koje sam prolazila sa njima od jutra do mraka,kak sam preskakala prepone,kad sam prvi put i drugi put pala,sve je to popudilo takva sječanja da ne mogu zamisliti mene da zapraf prestanem jahati.
pozz
ovak,kaj ima novo...probušila sam si još dve rupice na uhu
onda...opet frentala v sredu
onda..hm..znam još kaj je staro-još sam v kazni..ali e je!! morem v subotu van!! juhuuuu
jedva čekam,i znam s kim idem..hehe,no oke..nije bitno,bar ne za vas
mislila sam si kosu pofarbati na crno...eh..neznam..bum vidla
danas me mora pitati fiziku al bum ju ja nagovorila kaj me nebu...bum nekj zmislila
imam jen problem..neznam koju majcu da si oblečem,onu tuniku ili običnu pa gore još onu vestu....jam se meh...bum valda odlučila na vreme
e nisam vam nigdeee napisala moj icq-broj..samo ih imam 24 gore..to je malo,pa mi pošaljite autorizaciju(ako hočete) 419-193-435
no,tako...kaj još..nikj...idem..ja..aj bok ljudeki
ej people,tnx na tak puuno komentara(hehe) -baš puno..
ja sam danas frentala celi dan,bila sam kod ineske bil je i stefano..
zako je bilo,tak smo se zajebavali,prali smo si kosu,gađali z pjenom ..
glumili samoubojstvo..hehe zakooooon...
neću u detalje..hehe
no uglavnom tako too..e janaaa sretan ročkas
hehe,sve najbolje
kaj ima ovak novo..niko me ne komentira osim nekih,e gaby nisam ti stigla komentirati..soooorry,pozdravljam vas sve
ovak,e je! kupila sam si bonsei
i kupila sam si kremu za ruke i noktehihih
i takoo...dosadno mi je...no uglavnom to bi bilo to..
ja sam tako-tako
hehe inače još sam v kazni,nesmem na net..ovih pet minut je iznimka
znate kaj,ineče nikaj ali nema stvarno nikaj osim kaj..ma nikaj
jouhuhuu..heheheaj papaaa...neda mi se iti spat..a spi mi se..kajm ve?
eh nikj,sikak moram iti...za 3 minute dole...ŠIT idem ve,jer mi dolazi stara!!
bežžiiim papaaaa komentirajte
ej ljudi,tri dana bez škole+subota i nedjelja! :) sam kaj sam bolesna...
bronhitis mi se pojačal...od 
a kaj buš glava mi puca i dosađujem se ...hoću pozdraviti sve koji su našli vremena skoknuti na moj blog ja sam happy...rijetkost u mom životu ali jesam
još je vani kiša..baš predivno,da sam sad zdrava išla bi van bez kišobrana i šetala najmanje jednu vuru..kiša je zdrava za kožu i kosu.
ima nekj novo,napisala leksikon hehe..pa dosadno mi je..
znate kaj...ima puno toga novog ali nebi o tome iako je predivna stvar..
ak velim bute me pitali-ha? kak to? ko je taj? odkud? itd..
sve
ja znam..e mislila sam da bum dobila 5 ili 4 z hrvatskog a dobila sam 2 nem komentirala..pozdravljam ofčara kojeg sam prozvala mojim psihijatrom,makar sam i njaga zludela..sorry ofčar.
nikj mi se neda delati..
no uglavnom..e je!! danas je petak a mene stara ne pustila van..
shit!!!!! ma nema veze..bum ja našla zanimaciju..budem se dopisivala s dragim..i uživala u planiranju budučnosti happy sam! no to ionak nije nikad bilo bitno...
neda mi se već..aj papa
jebote i glupi blog...tak sam lepi dugački post napisala i zbrisal mi se... eh idem ispočetka...janach kao prvo tnx na komentu i vjeruj juečer mi je super bilo isto tak kak i prekjučer i prek-prekjučer..
ja sam inače opčenito u banani..jučer mi je stara našla čike...a kaj buš ve bar zna da pušimveć ne mora sumnjati..ovak nikj novog
hehe..ma nikj,ja sam unatoč svim problemima koji se odugovlače iz dana u dan tak dobro nasmijananeznam koji mi je..
rekla sam jučer staroj da ona za mene ne postoji i da mi se već ne obrača ne podnosim ju..a kaj buš
tak mi se spi.. ve sam si oprala kosu i tak..al me grlo boli..
idem ja.nekam tam...aj booook
evo iskorištavam vreme kad mi nisu starci doma..inače sam v kazni zbog puno sranja..
a kaj buš..nikj novo osim svega..starci dolaze..moram iti
ove dane sam izvan sebe...9.2. u petak u dva sata ujutro je preminuo moj dragi djeduška..jučer(subota) je bio sprovod koji sam jako teško podnjela.
rado se sjećam naših danas provelih zajedno,znam se sjećati onih ludih vožnja po selu i to po 100km/h dok smo jurili na moje satove jahanja..
sjećam se kada sam ga znala zezati i prekršila sam svake mjere..
volio je svoj život jer su ga ispunjavale osobe koje je naviše volio,pogotovo kad je i radio posao koji je obožavao..nije mu bio problem pomagati,savjetovati ostale. najmanje je pažnje posvećivao sebi.drugi su mu ispunjavali život. sada sam shvatila one riječi koje je silno i uporno ponavljao-volim te
meni je to znalo ići na živce..često sam mislila ..pa to znam,logično je..
ne mora stalno ponavljati..ali sada sam shvatila..i sad bi rado vrijeme vratila..samo da još jednom čujem njegove riječi,da vidim njegov osmjeh.
sada..kod kuće je atmosfera tako...tako prazna..i netko nedojstaje..on fali.
on je ispunjavao ovaj dom ljubavlju..samo što ga je ta bolest s vremenom sprečavala da iskoristi još svoje sposobnosti..da radi ono što voli-a to je da pomaže ljudima,da donosi nove ljude na svijet..zašto? zašto,je tako pošten,vjeran,uporan,marljiv,iskren čovjek morao trpjeti takve muke?
što mislite,koliku bol čovjek mora trpit da mu se samo jedan,cijeli dan čini kao cijelo jedno desetlječe? da se osjeća kao živi leš..bolno je gledati kada ti se tako draga,bliska osoba mući,da pati..ali neka..i nama je lakše kada znamo da je sad i njemu lakše..jer mi smo ga ipak gledali svaki dan,vidjeli smo njegovo pogoršanje,njegove boli..već je zasigurno i njemu bilo svega dosta..sada,kada leži pokraj svoje drage katice(moje bake),kada je otišao na drugi svijet i živi drugi,vječan život..sada se samo možemo u miru oprostiti sa njim..to smo i učinili..pomirili smo se sa realnošću i nastavili život...makar njega nema..on će nam uvjek ostati u srcu...
sam oču reči da ću se rado sjećati tih dana,da ću se sjećati rađe njegovog osmjeha i još rađe i slađe njegovih usana...ne znam..ali od svih dečki do sad s njim sam provela najljepše trenutke..
rado bih to ponovila,ali jebi ga,nije lako..još je teže kad čovjek ima takvu sudbinu kao ja..puna rupa i suza,puna prepreka i nesreća...a šta ću kad mi je sreća loša strana,kad mi nije prijatelj bolje rečeno,neprijatelj mi je..! pokušat ću zaboraviti neke stvari,zapravo zaboravit ću njega!
druga cjelina:
što mislite kakva je to muška osoba koja može udariti žensku..? što mislite kako bi se jedna cura..maloljetna osjećala kada bi se derao neki tip na nju kao da želi ubiti boga u njoj..i još na kraju dobi šamar? i još bolje bez razloga..i da bude još bolje još veli da ima razloga..koje je to biće?koja vrsta..? pravi se muško i misli da je faca ako nekog lupi..pogotovo žensku..i ima srama doći drugi dan i ispričati se! i da...još se hvali stim..
a ništa..život ide dalje.ljudi čujemo se...
2.2. mi je rođendan...tek tolko
ej ljudi,evo me..kaj već ste se ponadali da sam preminula ,ha?
ma ne,samo sam se streznila..hehhe
nem rekla da nema nikaj novo jer bi lagala..preveč toga se spodogađalo..
i da počnem pisati nebi bila gotova do sljdeče godine a i tak je sve zjebano
da nebi nikaj razmeli jer niti ja još ve nisam sve skužila..
tnx svima na komentarima...ma znate kaj..nisam pisala postove jer..
jer nisam imala vremena..imala sam preveć problema naročito ljubavnih..
mislim i još ih imam...ma ne znam...sam ne znam zakaj je baš takva sudbina
odabrala mene..ovak izlazim..i kad god se malo zabavim i na koji nečin drugi dan
več pol čakovca zna sve..još više od mene same..jadno mi je kaj mi se ljudi mešaju
v život..ali nema mi druge pa trpim..
ima kaj novo kod vas? ljudi...
ja sam meljem i meljem...ah kaj bum...dečki su me tak upropastili..kolko sam skužila..ah kaj bum...nikj...ajd ljudi čujemo se i fala vam kaj ste me naterali kaj napišem nofi post...pusek
o znam..božić je za tri dana a kod mene je atmosfera ko da je tek prvi mesec a ne 12...
nema vijenca..pšenice..bora....ničeg..
a osim toga čemu to?
jedino kaj je normalno je to da je zadnji dan škole...več ju nebrem videti
ova mi je zključila 3 z zemljopisa...meh-kaj je tu je
bum posle pisala
ej ljudi..znam da dugo nisam pisala post
a kaj buš...
još sam v kazni..ali preživljavam...kak ste vi?
vidim prestali ste čitati moj blog...ma normalno je to
pitala bi vas kaj vam je da ga čitate i komentirate
nema nikaj novo..mislim ima..itekak
ali ipak
za blog i za post stvarno nema
nikaj zanimljivo ..pak sami problemi
KO PRIZNA POLA MU SE OPRAŠTA-ZAKAJ OVA POSLOVICA NIKAD NE PALI???TREBALO BI..JER NIJE FER
JER ŽIVOT NIJE FER !!!ČEMU ŽIVJETI ŽIVOTOM KOJI SE NE MOŽE
NAZVATI ŽIVOTOM?ma najlakše je ljepo preči na drugu stranu,ljepo
okrenuti list i krenuti ispočetka...možda u tom drugom svijetu, ima
sreće,nade i snova..možda se tamo ne osjeća bol i tuga,možda samo
postoje suze radosnice ili pak se samo živi sretnim životom iza vrata
smrti.ma zapravo samo treba otvoriti ta vrata..ili znati iz prve ih
provaliti,jer ako iz prve ne uspiješ razbiti taj lokot čeka te još teži pakao..
e onda si zaista u kaši.
e,i neznam kak neki ljudi moreju biti tak tvrdoglavi...i pjeniti se za
svaku sitnicu..znam da ako su zaista dobri prijatelji da znaju oprostiti.
i da će smoći hrabrosti sve preboliti..zakaj je kod mene baš tak se zakomplicirano? ili mi se tak sam čini..
aj bok
danas sam dobila jedan iz hrvatskoga..
hehe tak sam se smijala..i onda sam se
još smijala barički kak je
rekla kaj nije imala vremena za naprviti
zadaču a v subotu je
tak žrla kaj je celi svet posle zrigala.
i onda ju je još ova pitala i dobila je 2
ja sam ne mogla prestati se cepati i onda
sam na kraju ,još letela van..vani sam bila
..kaj ja znam 20min pol vure..
dosadno je bilo ali kaj je još gore
..tak mi je zima bilo..tjaj
meh..pa kaj..a prva dva sata nam je pedagogica
dala nekšnu anketu delamo..jezuš..sve o čikima,
kaj mi mislimo o pušenju,dali šušimo,
kolko put na tjedan,kolko smo cigareti popušili
v zadnjih mesec dana..pa to da čovek zludi..jeno
je pitanje bilo-kada ugledaš ženu
sa cigaretom pomisliš: a)glupača , b)inteligentna je
, c)fali joj samopouzdanja..i takšne.tak jadno
pitanje...ja sam zaokružila da je
inteligentna...
hehe..pa kaj glupo pitanje glupi odgovor
kaj je još bilo?..hm....nikaj..baš...
sutra pišemo matku..pa kaj onda..hehe
daj neda mi se pisati ..idem jest pomfrit..
iako nemam inspiracije pisati novi
post eto pišem ga.
često puta se pitam kako bi bilo živjeti drugim
životom.često puta se pitam kakav je život poslije
života..kako su duše lešina koje sada trunu u
grobovima? dali osjećaju bol i tugu kao i mi,ljudi?
ili samo žive život duhova među nama.
ili pak je sve to samo jedna zagonetka..možda
bića koja zauvjek utonu u san jednostavno nestanu,
možda žive na drugom planetu!
ovaj život kojim sada živimo ima beskonačan broj
puteva,ali kojim god putem kreneš dođeš na isto-smrt
ne vjerujem da postoji raj ili pakao,niti da postoji loša strana
i dobra strana neba-kao bog i vrag!
čemu filozofirati kada ioanko sve dođe u svoje vrijeme.
mi,današnji ljudi,živimo nekim ritmičnim životom
sve se iz dana u dan ponavlja
jadno,dali bi išta propustili da isprobamo nešto novo?
nebi,ali i da bi nebi mnogo,možda bi jednog dana život izgubili,ali
vrijedilo je.možda vi ne mislite tak..ali shvatit čete..možda
do sljedečeg pisanja
sve je to tak..ne tak..no uglavnom..je to tak
znači da je to tak jer nije onak
jednostavno onak
hehee..no-marica piši no..nekaj
bilo kaj
nekaj pametno..mislim nikad ne pišeš nikaj pametnog
no sad zapraf..ali stvarno nemam nikaj za pisati sam imam puno
toga za razmišljati..mozgati
ne stvarno ljudi-teško je to se za objasniti
jednostavno je takva situacija koja se slomila na tisuću i tisuću
komadića i sad je nebrem složiti več
kao ogledalce..kolko god slagao više nebu kak prije i onak bu ti
uvjek falil onaj mali komadić-više nikad nebu kakvo je i bilo
a i taman da je uspim složiti pak bude se raspala
tolko je tih problema koji su puni još manjih problema i ti manji
problemi se sastoje od još manjih djelića..problema
tak da ..kad pokušavam rješiti neki problem nebrem jer još
nadovezujem niz novih
hehhe...to sam ja uspjevam
jadno je se to..i život i živjeti i disati i udisati,vidjeti i gledati ali zapravo ne ugledati
shvatit čete-ali kad bude prekasno
